На пензијама се доста и предуго штедело. Само у периоду од 2002. до 2007. на пензијама се „уштедело“ преко 200 милијарди динара и зато су пензионери и зато су пензионери и доведени у катастрофалан положај, а мерама које се припремају њихов положај ће се тек минимално поправити, тврди потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић у интервјуу за Економист. Он истовремено наглашава да неће одустати од свог предлога да се просечна пензија повећа на 70% просечне зараде у Србији. Кркобабић поручује да су могуће буџетске уштеде и код неких других ставки, а не само код пензија.
„Када би се и у другим секторима штедело, проблема не би ни било. Примера ради, ако обезбедимо ефикасну пореску политику и ако порезе и доприносе за пензијско-инвалидско и здравствено осигурање и дечју заштиту учинимо приоритетним и обавезним, сигурно бисмо отклонили читав низ проблема. Код на постоји феномен, дискреционих права, на разним нивоима, а то је погодно тло за корупцију, кршење закона и друге видове негативних појава. Ако то право сведемо на минимум, то би такође могло да доведе до значајних уштеда“, категоричан је потпредседник Владе.

Економист: И председник Борис Тадић је ових дана изјавио да ће предлог буџета за 2009. бити кључан за економску политику у наредном периоду. Хоћете ли остати при ставу да пензије треба да се повећају на 70% просечне зараде?

Јован Кркобабић: У припреми је предлог измена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању који предвиђа постепено усклађивање пензија са кретањем зарада и треба да обезбеди поступни раст пензија до нивоа од 70% просечних зарада. Првим усклађивањем у 2009. би просечне пензије требало да достигну 65% просечне зараде, док би ниво од 70/ достигле на крају 2009. Но, с обзиром на то да ће се пензије усклађивати са просечним зарадама у претходном шестомесечном периоду, то неће ни на који начин довести у питање реализацију буџета, нити угрозити макроекономску стабилност. Преласком на нови систем усклађивања пензија у 2009. биће ангажовано свега 5 милијарди динара више, или укупно 495 милијарди динара, док би по сада важећем систему требало обезбедити 490 милијарди динара. То јасно показује да водимо рачуна о економској стабилности и упозорењу председника Републике да се та стабилност не сме нарушити. Тим пре што ће сваки дубљи економски поремећај најпре погодити пензионере и друге сиромашне категорије становништва. Зато нисмо склони било каквим авантурама.

Економист: Потпредседник Владе Млађан Динкић каже да су ефекти повећања пензија на 70% зараде 100 милијарди динара, док ви баратате сумом од 5 милијарди. Чија рачуница је тачна?

Јован Кркобабић: У 2009. Години уколико Влада усвоји предложене измене и допуне Закона о ПИО у вези са усклађивањем пензија, маса средстава у односу на већ достигнути ниво у овој години повећаће се за 5 милијарди динара. То није резултат мог мишљења већ прецизне анализе, односно рачунице која то јасно показује.

Економист: Како тумачите најаве премијера Цветковића и министарке финансије Драгутиновић да у следећој години неће моћи да буду испуњена сва предизборна обећања, јер би у том случају буџетски дефицит био пет одсто БДП-а?

Јован Кркобабић: Не желим да коментаришем било чије изјаве, свако има право на своје мишљење и поглед на решавање одређених проблема, па и ових о којима говорите. Желим само да кажем да се не ради ни о каквим предизборним обећањима. Наша коалиција придржава се својих програмских опредељења и од њих не може одустати из једноставног разлога, јер уколико би то урадила, негирала би саму себе.

Економист: С обзиром на то да се један део Владе оштро противи повећању пензија у тренутној ситуацији, плашите ли се да ће ваш захтев бити прегласан? Како ћете реаговати и да ли би у том случају био угрожен и опстанак Владе?

Јован Кркобабић: Влада није ни до сада доносила лаке одлуке, и то није ни у једном тренутку угрозило њену стабилност. Верујем да ће и код доношења нових закона везаних за ПИО бити тако. Хипотетички је могуће да неко наруши јединство Владе и доведе у питање њен опстанак, али ја у такву могућност не могу да верујем.
Економист: Колики део бруто друштвеног производа одлази за исплату пензија у Србији?

Јован Кркобабић: Званично је то негде око 12%, али би прецизније израчунавање БДП-а показало да је тај проценат значајно мањи.

Економист: Предложеним изменама Закона о буџету Републике Србије за 2008. планирани дефицит увећан је на 45,78% милијарди динара. Колико је томе допринело ванредно, једнократно повећање пензија?

Јован Кркобабић: Ванредно повећање пензија, које се бити исплаћено са пензијама у новембру, износи свега 5,4 милијарди динара, док Фонд ПИО код банака има преко 17 милијарди динара орочених средстава. Тај новац је довољан за исплату повишице без икаквог додатног оптерећења буџета. Планирани дефицит од 45,78 милијарди динара је, дакле, распоређен на друге кориснике буџета.

Економист: Откуд Фонду ПИО орочена средства код банака? Зашто се онда пензије дотирају из буџета?

Јован Кркобабић: Почетком ове године три фонда су спојена у један, а у интеграцију је Фонд самосталних делатности ушао са суфицитом и тај новац је депонован код банака и орочен пре спајања.

Економист: Како коментаришете тврдње гувернера НБС Радована Јелашића да ће пензионери добити више, а реално мање, јер ће им инфлација обезвредити пензије?

Јован Кркобабић: Двоструко сам забринут, и као потпредседник Владе и као грађанин. Гувернер је свакако један од најодговорнијих да инфлације не буде или да се она одржи у разумним границама и ако гувернер Јелашић најављује инфлацију то онда није добар сигнал. Пензије неће допринети инфлаторним кретањима. Пензионери не купују луксузну робу, не путују у далеке, егзотичне земље, не купују аутомобиле, чак ни без царина. Они су најредовније платише својих обавеза и највећи део њихових пензија, повећаних или не, већ истог дана враћа се у буџет преко шалтера на којима плаћају струју, комуналије и друге обавезе. Пензионери се понашају управо супротно од многих пореских обвезника, који тако радо заборављају своје законске обавезе.

Економист: Слажете ли се са тврдњама многих економиста да је даљи раст пензија главна претња инфлацији?

Јован Кркобабић: Не, урадили смо безброј анализа, тестирали ни сам не знам колико модела и све рачунице су показале да предложена решења не доприносе инфлацији. То не значи да инфлације неће бити, јер је могу изазвати други различити поремећаји, који немају никакве везе са пензијама. Уосталом, пензије су и до сада перманентно опадале, а инфлација је истовремено претила да измакне контроли.

Економист: Ако буде морала да бира између повећања пензија и финансирања изградње Коридора 10, за шта ће се Влада одлучити?

Јован Кркобабић: Не припадам људима који расправљају о ономе о чему је већ све речено, нити одлучујем о оном што је одлучено. Влада је донела позитивну одлуку и за један и за други пројекат и то је завршена ствар. Оно што даље предстоји је чиста техника. Владу чине умни и разумни људи и они су пре доношења било које одлуке свакако у обзир узели све елементе, а ту спада и питање потребних средстава за пројекте које је Влада изабрала и одобрила.

Економист: Хоће ли буџет за 2009. бити пре свега социјални или развојни, што подразумева већа средства на НИП?

Јован Кркобабић: Буџет се мора избалансирати, он мора бити и развојни, и социјални. Развој нам је неопходан ако желимо да поправљамо економију земље, али мора да садржи елементе социјалне правде. Изградња стабилних социјалних држава и јесте основни циљ свих европских земаља.

Економист: Чињеница је да је Србија по уделу јавне потрошње у бруто домаћем производу међу првима у Европи. На којим другим местима би могло да се уштеди?

Јован Кркобабић: Најнижа пензија у Србији је 2.500 динара, а највиши лични доходак исплаћен прошле године 1,6 милиона динара. Морају се преиспитати сви фактори који утичу на повећање јавне потрошње, да бисмо је довели на праву меру. То не значи стварање егалитарног система, али се не може висе толерисати да неко има 100.000 динара плату, и уз то је члан неколико управних одбора и тамо прима надокнаде од по 50 – 100.000 динара. Раст јавне потрошње критикују и они који месечно зарађују преко 5.000 евра.

Економист: Иако се сваке године део дефицита Фонда ПИО покрива из буџета, јавна је тајна да има доста предузећа која годинама дугују држави за неплаћене порезе и доприносе. Ко су највећи дужици и да ли ће их држава натерати да плате своје дугове?

Јован Кркобабић: Дуг према Фонду ПИО настао је зато што доприносе нису плаћали бројни обвезници самосталних делатности, готово 90% индивидуалних пољопривредних произвођача и многа правна лица, укључујући и велике системе. Дугачка је листа дужника, а дуг настаје и као последица приватизације, јер се обвезници преводе у „социјалне категорије“ кроз социјални програм, а таква предузећа од момента доношења одлуке о приватизацији престају да уплаћују доприносе за ПИО. Уз то, немали број фирми држава је ослободила обавезе од плаћања тих доприноса, а са друге стране је мимо закона о основним правима произвела и велики број пензионера по посебним прописима, за кје такође није плаћен допринос ПИО, па то је представља искључиво обавезу државе. Зато је врло проблематична прича да држава из буџета обезбеђује више од 40% новца за редовну исплату пензија.

Економист: Зашто то држава толерише?

Јован Кркобабић: Сваки дан се појављује неко ново предузеће којем се отписују доприноси за ПИО. Ако се доприноси отписују, држава то мора надокнадити из буџета. И онда неко каже да буџет учествује у алиментацији пензија са 40%. Ако сам ја преврнуо ову столицу онда ја морам да је дигнем, не могу никог другог да тужим због тога. Нема нико други одговорност за то. Напамет се прича да ће пензије уништити државу. Уколико се погледају сва материјална и културна добра земље, то су направили пензионери. Приватизација је готово завршена, око 85% и пензионери у њој ни на који начин нису учествовали у томе нити их је ико питао. Неко је градио кућу, а онда је неко други ушао у њу, а власника и не питамо већ га истерујемо на улицу.

Економист: Имате ли утисак да неко штити предузећа која не плаћају доприносе?

Јован Кркобабић: Штите сами себе. Када постоји систем у којем су нечија воља и владавина моћи јачи од владавине права, онда не треба питати како могу. Мора се створити правна држава. Институције треба да функционишу, да раде строго по закону и да над њима постоји контрола.

Економист: Која предузећа највише дугују?

Јован Кркобабић: Има на хиљаде предузећа. Не могу се сва набројати. Самосталне делатности дугују 16 милијарди, пољопривредници 24 милијарде, а приватна и државна предузећа 34 милијарде динара. Укупно 75 милијарди, а заједно са каматама 128 милијарди динара. Некадашњи систем, по коме бивши СДК није дозвољавао исплату зарада док се не плате порези и доприноси, више не постоји и данас плаћања „факултативно“ и ко хоће плати, а ко неће – не мора. Пре неки дан Влада је одлучила да отпише камате од 53 милијарде динара онима који плате основни дуг. Па да су хтели да га плате не би чекали казне и камате. Многи дужници више и не постоје, а некима се дуг отписује због приватизације. Дакле, створен је дуг, а онда се каже да  пензије оптерећују државу. Како оптерећују? Држава је сама крива, јер да је натерала све дужнике да плате доприносе не би морала из буџета да издваја средства. Док сам био председник Управног одбора ПИО фонда никоме дуг није отписан. Сада је, међутим, ПИО фонд као проточни бојлер и суштински није фонд, већ то треба тек да постане.

Економист: А какав се тиме сигнал шаље онима који редовно уплаћују доприносе?

Јован Кркобабић: Шаље им се сигнал да не плаћају ни они, јер на тај начин лакше живе.

Економист: Да ли је то добро за државу?

Јован Кркобабић: Није добро. Како може бити добро?

Економист: Шта ће на економском плану бити приоритет за Владу?

Јован Кркобабић: Приоритет Владе су велики развојни пројекти и посебно изградња путних коридора, као и вођење одрживе социјалне политике према свим категоријама становништва. Тиме треба да се обезбеди постепен, али трајан раст животног стандарда свих грађана.

Економист: Колико на испуњење неких предизборних обећања може утицати најављено склапање новог аранжмана са ММФ-ом?

Јован Кркобабић: Сада ММФ има за нашу земљу саветодавну улогу, јер још немамо никакав финансијски аранжман, што не значи да не би било добро да и од ММФ-а повучемо неке кредитне линије, нарочито ако су повољне за Србију.

Економист: Прича о пензијама бацила је у засенак зараде у јавном сектору, поготово у јавним предузећима, у којима су плате директора и по неколико хиљада евра, а истовремено те фирме бележе губитке?

Јован Кркобабић: Свесно замагљивање стварног стања у овој области омогућава да пролазе тврдње како пензије од 7.000 динара угрожавају економску стабилност земље, док се нигде не помињу плате од 5.000 и више евра и друга проблематична примања, а таквих није мало у Србији. Управо та повлашћена категорија грађана је главни протагониста теорије о томе како ће пензије срушити земљу.

Економист: Какав је ваш став о приватизацији јавних предузећа?

Јован Кркобабић: Досадашња приватизација имала је велике слабости, а што се тиче великих система, држава мора да задржи контролни пакет акција. И у неким другим европским земљама поједини велики системи су под апсолутном државном контролом.

Економист: Да ли је решење у добровољним пензијским фондовима?

Јован Кркобабић: За све што радите добровољно сами сносите ризик. Немам ништа против постојања добровољних пензијских фондова али је њихов основни циљ да оснивачима остваре профит, а не социјална заштита људи који уплаћују осигурање. Приватно пензијско осигурање није направљено за Рокфелера? Шта ће њему? Шта це то било ком нашем богаташу? Шта мислите да ли је Филип Цептер направио добровољно пензијско-инвалидско осигурање због осигураника или да би се прибавио профит?! Уз то, добровољно пензијско не уплаћују људи са платама од 300-400 евра, колико је просечна зарада у Србији, јер та сума није довољна ни за егзистенцијалне потребе. Добровољно се осигуравају само бољестојећи појединци, који могу да преузму тај ризик. Уосталом, пре три године у Великој Британији је неколико добровољних пензијских фондова отишло у стечај. Сада су, због финансијске кризе, сви фондови на климавим ногама.