Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић посетио је 16. августа 2007. године Савез пензионера Србије, најмасовнију организацију у Србији, са око 900.000 чланова. Том приликом др Јован Кркобабић, председник Савеза пензионера Србије и председник Партије уједињених пензионера Србије, са сарадницима, упознао га је са тешким и неодрживим социјално-материјалним положајем пензионера и њиховим маргинализованим друштвеним статусом. Указао је на аномалију да док око 400.000 пензионера прима пензију мању од 8.000 динара и док скоро 95% пензионера Фонда ПИО запослених прима пензију мању од просечне зараде (мању од 27.880 динара), у исто време има директора јавних (државних) предузећа који примају плату у износу од 1,300.000 динара. У Фонду ПИО земљорадника просечна пензија износи 6.000 динара, а не мали број пензионера овог фонда прима пензију у износу од око 2.500 динара. Упознао је министра и са чињеницом да су просечне пензије пензионера Фонда ПИО запослених у односу на просечне зараде, у овом часу, пале на 53%, а када се томе додају и пензије пензионера Фонда ПИО земљорадника, онда просечна пензија у односу на просечну зараду за 1,500.000 пензионера  износи око 48%, што је за око 12 % мање од законом прописаног минимума, тј. од 60%. Законом прописани начин усклађивања пензија из месеца у месец даље погоршава овај однос између просечне пензије и просечне зараде, а тиме и онако тежак и неподношљив социјални и материјални положај пензионера. Цене основних прехрамбених производа и услуга (хлеба, шећера, уља, брашна, комуналија, струје, угља, нафтиних деривата, итд.) перманентно расту, а пензије, које су иначе испод минимума социјалне издржљивости, перманентно опадају. Председник Савеза пензионера и ПУПС-а  је подсетио министра да пензије не могу бити социјална категорија, јер су оне унапред зарађено и плаћено право сваког пензионера. Држава мора да схвати да пензионерима не поклања ништа, већ да им садашњим законским решењима одузима и оно што су зарадили док су радили. Постојећим начином обрачуна пензија и ретроактивном применом закона  од 2002. до 2007. године држава је до сада на пензионерима "уштедила" око 185 милијарди динара. Услед оваквог стања Савез пензионера Србије и Партија уједињених пензионера Србије заједнички су урадили  Предлог закона за измену и допуну Закона о пензијском и инвалидском осигурању и доставили га министру Љајићу, нагласио је др Јован Кркобабић. Он је изнео категоричан став да Савеза пензионера Србије и ПУПС неће прихватити ни "швајцарски" ни "амерички" (трошковни) модел усклађивања пензија, већ да се пензије морају усклађивати са кретањем зарада и да просечна пензија не може бити мањи од 70% од просечне зараде, као и да став Савеза пензионера Србије и ПУПС-а није и неће бити противан основним интересема државе Србије.
    Министар Љајић се сагласио са констатацијом да је социјално-материјални положај пензионерске популације тежак и нагласио да ће министарство на чијем је челу урадити све да изменом Закона о пензијском и инвалидском осигурању, пензије престану да падају. Како ће се пензије убудуће усклађивати, да ли по "швајцарској" или некој другој методи, зависиће од економске могућности државе и стања средстава у буџету. Рекао је да ће предложити Влади Србије да се пензионерима који примају пензију мању од 8.000 динара исплати једнократна новчана помоћ (ЈНП), ради ублажавања њиховог тешког материјалног положаја. Није могао прецизирати тачан износ накнаде, нити време њене исплате, али је рекао да ће предложити да накнада износи, начелно, 3.000 динара по пензионеру из наведене категорије, уколико му је пензија једини извор прихода.
      Господин министар је обећао да ће у радни тим за израду новог закона о пензијском и инвалидском осигурању бити укључен представник Савеза пензионера Србије и да ће убудуће бити успостављена стална комуникација између Министарства за рад и социјалну политику и Савеза пензионера Србије.
    Коментаришући иницијативу министра Љајића за исплату једнократне новчане помоћи најугроженијој категорији пензионера, председник Савеза пензионера Србије и предсеник ПУПС-а је рекао да исплата те помоћи од 3.000 динара не решава системски и трајно изузетно тежак материјални положај пензионерске популације, већ да се он може и мора решити само изменом Закона о пензијском и инвалидском осигурању.